http://atjarok.hu
ÁTJÁRÓK
2022-1-HU01-KA210-ADU-000083157
Székesfehérvári Egyházmegyei Karitász

Opis slučaja 3

Endre i Terka

– kratak rezime –

Muški član para predstavljenog u podeli slučaja zatražio je pomoć u oktobru 2022. Žena ga je više puta molila da potraži pomoć spolja ili će ga ona napustila. Nakon što je nekoliko meseci pio alkohol, Endre se borio sa depresijom, a zatim je imao samoubilačke misli. Zatražio je pomoć od psihijatra i specijaliste zavisnika ove ustanove, koji je, pored lečenja, preporučio i savetovanje za parove, na taj se način i odvijala bračna terapija.

Endre i Terka su u braku 29 godina i imaju sina koji ima 26 godina. Usred veze, kada su se tek venčali, njihov sinčić je imao godinu dana, tek su se uselili u novu kuću, doživeli su tešku saobraćajnu nesreću. Terka je lakše povređena, dok su Endreu povređena rebra i pluća. Bilo je neizvesno da li će preživeti ili se oporaviti. Supruga ga je svakodnevno posećivala, u tom periodu svog malog sina je poverila baki. Baka se previše mešala u život njihove porodice, prisvojila je dečaka za sebe, što je postavilo temelje za kasnije otuđenje odnosa roditelj-dete. Takođe je kontrolisala svoju ćerku, emotivno je manipulisala ćerkom, a zatim je izbacila ćerku iz porodičnog nasleđa.

Poslednjih godina su se emotivno udaljili. Terka je osećala da već nekoliko godina sama nosi breme porodice i ukoliko ne dođe do promena, odustaće i napustiti porodicu. Nedostaci izraženi u vezi: nedostatak intimnosti, poverenja, komunikacije, razumevanja. Nisu imali seks već nekoliko godina.

Uz pomoć metoda koje se koriste tokom procesa terapije para, upoznali smo generacijske obrasce obe strane, navike i koalicije roditelja i deda i baka. Između konsultacija dobijali su domaće zadatake, koji su redovno radili. Mužu je pomoglo ako je dobio pismeni domaći zadatak, pa je mogao lakše da formuliše i izrazi svoja osećanja. Za suprugu je to ponekad značilo nadu i kvalitetno vreme kada su nešto radili zajedno ili otišli na put na novu lokaciju. Njen najveći osećaj nedostajanja proizašao je iz činjenice da Endre ne izražava svoje želje, prihvata sve kako se dešava, ništa mu nije problem. Na osnovu ispitivanja šeme vezivanja, videli smo da Endre radi na ovaj način zbog povreda vezanosti.

Tokom bračne terapije, radili smo na jačanju prihvatanja kroz dublje razumevanje generacijskih obrazaca, da bismo pomogli jedni drugima da se empatično uklope jedno u drugo, i mapirali smo oblasti u kojima je promena apsolutno neophodna za jačanje odnosa i vraćanje poverenja.

Kroz proces terapije para upoznali smo prepreke para koji su u braku skoro 30 godina i njihove napore da se promene. Tokom skoro 30 godina braka, njihov put je vodio kroz nekoliko životnih ciklusa. Približavajući se starosnoj dobi za odlazak u penziju, mogli smo da vidimo da se tokom prvih meseci i godina upoznavanja stvarala ljubav, formiralo poverenje, a potom, sklapanjem braka i privrženost. Njihova posvećenost se i dalje može održati ako su voljni da se promene u budućnosti, jer zajednički život u vezi je umetnost, odnosno umetnost prilagođavanja stalnim promenama.

http://atjarok.hu
ÁTJÁRÓK
2022-1-HU01-KA210-ADU-000083157
Székesfehérvári Egyházmegyei Karitász

Opis slučaja 2

Gerge i Ana

– kratak rezime –

Iz procesa nege prikazanog slučaja saznajemo o metodama koje se koriste u bračoj i porodičnoj terapiji, a iz terapijskog procesa individualnih konsultacija saznajemo o procesu i uzrocima razvoja zavisnosti. U slučaju snimljenih slika tokom procesa, lica članova porodice su pokrivena. U primerima podele slučjeva predstavljen je intervju o mužu. Suprug je pristao na prezentaciju intervjua. Koristim pseudonime u opisivanju slučaja.

Par je zajedno zatražio pomoć, pojavili su se lično u Rév Ambulancija za Pomoć Zavisnika. Regionalno nadležni centar za socijalni rad uputio ih je u našu ustanovu nakon što se majka preselila sa decom iz kuće u zaštićeni dom zbog nasilnog ponašanja supruga. Otac se uplašio da ne može da vidi porodicu, pa je odlučio da se promeni i zatraži pomoć.

Nuklearni porodični model sa dvoje dece. Gerge ima 39, Ana 41. Njihova ćerka ima 11, a sin 10. Gerge je visok, širokih ramena, cca. 190 cm, njegov glas je snažan i dubok. Njegova odeća je nepretenciozna, ali uredna. Ana je niska, cca. 160 cm, skromnog izgleda, bez šminke. Porodica živi sa očevom majkom. Tokom suživota granice su se zamaglile, roditeljski podsistem je oštećen, razdvajanje porodičnih podsistema je teško izvodljivo na fizičkom nivou zbog stanovanja, četiri osobe žive u jednoj prostoriji. Otac radi u smenama, majka brine o svekrvi, nezaposlena je. Utvrđeno je da njihov sin ima ADHD.

Gergev otac je umro kad on je bio 8 god. Od tada je njegov deda učestvovao u vaspitanju Gergea, redovno nasilno. Tukao ga je skoro svaki dan onim što je bilo dostupno, peglom, krpom ili je udarao glavu o radijator. Majka nikada nije mogla da ga zaštiti, ona se takođe plašila dede. Zlostavljanje se završilo kada se Gerge počeo trenirati boks kao tinejdžer, naučio je vežbe i postao jači, suočavajući se sa svojim dedom. Gerge je zavisnik od igrica, više puta je zlostavljao svoju decu, a nekoliko puta i suprugu. Što se tiče igre, Gerge je agresor, a ljudi koji žive u domaćinstvu su žrtve. Porodica je nefunkcionalna. Ana takođe potiče iz oštećene porodice. Oboje su imali mnogo traumatskih iskustava u detinjstvu.

Na početku terapijske nege formulisali smo hipotezu i ciljeve. Da bi se ojačao bračni podsistem, veoma je važno da se Gergeova mentalna ravnoteža vrati, i mora se rešiti njegova zavisnost. Za ovo je potrebno obraditi traume i povrede detinjstva. Osetljivo je reagovao na gubitak oca u svakom slučaju, plačući kad god se pričao o njemu. U njegovom životu nije bilo procesuiranja tuge, ali ga je deda mnogo zlostavljao, usled čega se ljuti na ljude oko sebe i beži u igru. Kao rezultat prerade i oslobađanja bola, mora se ojačati bračni podsistem, kao i uspostaviti nove granice i ravnoteža unutar porodičnog sistema. Izvukli smo na površinu neprerađene pritužbe, bes i mržnju koji su se dešavali u prošlosti. Nakon pojedinačnih konsultacija, započeo je proces konsultacija sa parom.

Od prvog susreta oboje su sa punom pažnjom radili na tekućim zadacima, nisamo doživeli nikakav otpor. Rad sa klijentima je ponekad povezan sa nedostatkom motivacije, ali u ovom slučaju smo doživeli suprotno. Tokom konsultacija, radili smo u punoj saradnji sa bračnim parom, a i sa celom porodicom kada je bila porodična konsultacija. Domaći zadatak je bio rešen u svim slučajevima. Sastanci su bili očekivani, putovanja nikada nisu bila prepreka, uprkos tome što su na lične konsultacije putovali vozom ili biciklom.

http://atjarok.hu
ÁTJÁRÓK
2022-1-HU01-KA210-ADU-000083157
Székesfehérvári Egyházmegyei Karitász

Opis slučaja 1

Andraš, Ana, David, Johana

– kratak rezime –

Muški član porodice predstavljen u odeljenju predmeta zatražio je pomoć. Tokom procesa nege, konsultacije su se odvijale na 2 nedelje, u okviru 10 sesija. Andraš i Ana imaju po 50 godina i u braku su 17 godina. Andraš je IT specijalista i radi kao sistem administrator u školi. Ana, nastavnica informatike, je tiša i na terapiju je došla na nagovor supruga. Imaju dvoje dece: David (14) je mršav i provodi dosta vremena igrajući kompjuterske video igrice. Johana (12) ima dečački izgled, nema drugare u školi, ne voli da uči.

Otac mi se javio sa pritužbom da njegov sin mnogo vremena provodi pred ekranom. On je neodvojiv od elektronskih uređaja, zapustio je školu, ne održava red oko sebe, ako ga zamolite da ugasi mašinu, ljuti se i ima temperament. Prema Anninim rečima, njen sin je talentovan, studira informatiku, želi da bude programer, ali u poslednje vreme su mu se ocene pogoršale i mnogo se igra i surfuje internetom. Među roditeljima je dosta sukoba, ne slažu se oko pitanja vaspitanja dece i discipline.
Roditelji ne predstavljaju jednoobrazno sistem porodičnih pravila po kojima organizuju zajednički život. Majka se udružuje sa decom protiv oca, granice su skliznule. Nedostaje im zajedničko druženje, nepostoji ni zajedničko vreme za jelo. U odnosu oca i sina postoje poteškoće u upravljanju konfliktima i komunikaciji. Otac se teško emotivno povezuje sa sinom, pokušava da ga kontroliše na silu, pošto je bespomoćan, često viče i napeti su jedan prema drugom. Problem je u neravnoteži porodičnih uloga, žena nosi teret, ona je tip žrtve, deca ne cene njen trud.Strah roditelja je pristuan da se David udaljava od njih i postoji mogućnost da se uplete u loše društvo u onlajn prostoru i postajane zavisnik.

Cilj našeg zajedničkog rada je da ojačamo i podržimo roditeljski podsistem u njihovoj normativnoj ulozi, da zajednički postavimo jednoobrazne granice u pogledu vremena za igru i da deca imaju obaveze i zadatke prilagođene uzrastu. Jačanje porodične kohezije, mapiranje porodičnih rituala, resursa, obrazaca vezanosti. Razvijanje novih navika za povećanje vremena provedenog zajedno.

U prvoj polovini terapije imali smo prilično stagnaciju. Uprkos činjenici da smo sa porodicom napredovali malim koracima, motivisalo nas je to što su njihova saradnja i upornost ojačali od druge polovine procesa.
Na seansama bez dece, naglasak se postepeno pomerao sa vremena pred ekranom na kvalitet odnosa. Roditelji su se trudili da se povežu sa svojom decom na kreativan način i dosledno se pridržavali dogovorenih pravila.
David je osetio očevo prihvatanje i priznanje i lakše je sarađivao s njim. Andraš je dosta promenio stav, više nije pokušavao da utiče na decu gnevom i vikom, već nežno i dosledno, u saradnji sa suprugom.
Ana je takođe uspela da prepozna svoju ulogu kao mučenice, da deca nisu cenila njene napore, nisu mogli da izraze svoju zahvalnost majci, nego su bili orjentisani na formu zahteva. Nakon seansi majka je mogla da se bolje zauzme za sebe, bolje je zastupala sopstvene potrebe i više puta je uključivala decu u zadatke kod kuće.